Ovako bi izgledala Amerika kada bi Tramp pripojio sve na šta je bacio oko: Bila bi velika skoro kao SSSR!

Pored obećanja da će "staviti Ameriku na prvo mesto" i "ponovo je učiniti velikom", novoizabrani američki predsednik Donald Tramp čini se da takođe želi da prepravi mapu zapadne hemisfere i učini Ameriku još većom. Nije isključio ni upotrebu vojne sile.

Tokom višečasovne disertacije za novinare u Mar-a-Lagu u četvrtak, Tramp je govorio o "zori zlatnog doba Amerike", što uključuje:

- kupovina Grenlanda od Danske: "Trebalo bi da ga se odreknu jer nam je potreban za nacionalnu bezbednost. To je za slobodni svet. Govorim o zaštiti slobodnog sveta".

- preuzimanje Panamskog kanala od Paname: "Dali smo Panamski kanal Panami. Nismo ga dali Kini, a oni su to zloupotrebili".

- pretvaranje Kanade u 51. državu i kandidovanje hokejaškog velikana Vejna Greckija za guvernera: "Kanada je subvencionisana u iznosu od oko 200 milijardi dolara godišnje, plus druge stvari. A oni, u suštini, nemaju vojsku. Imaju veoma malu vojsku. Mi - oni se oslanjaju na našu vojsku".

- menjanje imena Meksičkog zaliva: "Promenićemo ime Meksičkog zaliva u Američki zaliv, koji ima prelep prsten. To pokriva mnogo teritorije. Američki zaliv, kakvo lepo ime."

CNN piše da nije jasno koliko je Tramp ozbiljan u pogledu sprovođenja bilo koje od ovih konkretnih ideja, ali činjenica da stalno nezavisno pominje Grenland, Panamu i Kanadu sugeriše da to nisu nužno prolazne ideje.

Tramp je slične komentare dao i prošle godine, a njegovo interesovanje za Grenland je bilo evidentno i tokom njegove prve administracije, kada je navodno razmišljao da pokuša da zameni Grenland za Portoriko. Nasuprot tome, Tramp je dugo govorio o suprotnom od proširenja - obezbeđivanju granice sa Meksikom - kada je preuzeo dužnost.

Kada bi Tramp ostvario svoje želje, "velika Amerika" bi zauzela površinu od 21.984.276 kvadratnih kilometara - spajanjem SAD, Kanade i Grenlanda. Poređenja radi, to bi bila skoro kao veličina nekadašnjeg SSSR, koji je zauzimao površinu od 22.402.200 km2.

SAD su se širile tokom čitave svoje istorije

Ekspanzija je ugrađena u američki DNK, rekao je penzionisani ambasador Gordon Grej, sada profesor prakse na Univerzitetu Džordž Vašington i bivši član diplomatske službe.

"Od sletanja u Džejmstaun i Plimut Rok, postoji koncept Manifest Destini i uočena potreba da se nastavi da se kreće na zapad, do kupovine Džefersona u Luizijani", rekao je on.

Dok se period ekspanzije usporio početkom 20. veka, Aljaska i Havaji su postali države 1959. Ima onih koji bi tvrdili, dodao je Grej, da su ratovi koje su predvodile SAD u Iraku i Avganistanu bili oblik američke ekspanzije.

Koja je Trampova doktrina?

Rano u istoriji SAD, predsednik Džejms Monro je uspostavio Monroovu doktrinu, koja je bila uvučena u njegovu poruku Kongresu iz 1823. godine i u suštini upozoravala evropske sile na dalju kolonizaciju u zapadnoj hemisferi.

Dok je nadgledao izgradnju Panamskog kanala, predsednik Teodor Ruzvelt je proširio Monroovu doktrinu sa Ruzveltovim zaključkom, kako bi tvrdio da SAD imaju odgovornost da pomognu zemljama zapadne hemisfere.

Trampova obično izolacionistička retorika izgleda da je u suprotnosti sa idejom o SAD kao zaštitniku Zapada. A njegove žalbe na Kanadu, Panami i Meksiko se vrte oko ideje da su SAD prevarene.

To što je Tramp odbio, na pitanje novinara, da isključi korišćenje američke vojske za dobijanje zemlje na Grenlandu ili Panami, moglo bi da pogodi Amerikance koji se prisećaju njegovog obećanja tokom predsedničke kampanje da će držati SAD podalje od ratova. Ali nedostatak bilo kakvih specifičnosti o dobijanju ili aneksiji Grenlanda ili Paname sugeriše da su ovi predlozi još uvek u fazi ideje.

SAD imaju iskustva u kupovini zemlje od Danske

Dobila je Američka Devičanska ostrva od Kraljevine Danske 1917. za 25 miliona dolara, ali tek nakon decenija pokušaja da ih nabavi. Danas su Američka Devičanska ostrva jedna od pet američkih teritorija, uključujući najveću i najnaseljeniju Portoriko. Oni koji su rođeni na američkim teritorijama su američki državljani, ali dobijaju samo simboličnu zastupljenost u Kongresu i mogu glasati na predsedničkim izborima samo ako se presele u američku državu.

Strateško sredstvo

CNN piše da postoji mnogo razloga da SAD budu zainteresovane za Grenland, uključujući njegovo bogatstvo minerala u vreme kada Kina dominira globalnom proizvodnjom. Tramp je tokom svog prvog mandata govorio o tome da ga kupi iako Danska nije pokazala interesovanje za prodaju, baš kao sada.

Grej je rekao da postoje jasni strateški razlozi da SAD budu zainteresovane za kupovinu Grenlanda, zbog čega Trampovi komentari o tome zaslužuju posebnu pažnju.

"Razdvojio bih želju za kupovinom Grenlanda s jedne strane, a zatim i njegove komentare o tome da je Kanada 51. država, a da bi Vejn Grecki trebalo da bude sledeći guverner Kanade, i takve stvari, koje su vrlo jasno osmišljene samo da budu prst u oku Džastina Trudoa", rekao je Grej, misleći na kanadskog premijera koji je ove nedelje dao ostavku.

Trampovi komentari o Panamskom kanalu takođe se čine političkim za Greja, jer su usmereni na žaljenje na rastući uticaj Kine, što je ključno pitanje za mnoge Trampove sledbenike.

Karter i Panamski kanal

Nasleđe je pitanje koje je važno za Trampa, što je bilo jasno iz načina na koji je utkao Džimija Kartera u svoje komentare o Panamskom kanalu.

U svojim komentarima novinarima, Tramp je napomenuo da je Karter potpisao sporazum o vraćanju zone Kanala Panami nakon 75 godina vladavine SAD. Karter je umro prošlog meseca i prevezen je u utorak u Vašington, gde će biti sahranjen. Tramp je, razmišljajući o Karterovom nasleđu, rekao novinarima da je odluka da ustupi kontrolu nad kanalom koštala Kartera Belu kuću.

"Davanje Panamskog kanala je razlog zašto je Džimi Karter izgubio izbore, po mom mišljenju", rekao je Tramp.

Bonus video:

(Espreso/ Telegraf/ Prenela: T.M.)